PROBA: Lexus LS 600h -Elektro-šok za konkurenciju

Najprestižnija “Leksusova” limuzina stiže s moćnim hibridnim pogonom, inovativnim sistemima zaštite svih učesnika u saobraćaju i komponentama koje značajno podižu nivo komfora.
Rukovodstvu „Mercedesa“ pozlilo je još onomad, kada su ugledali prvi „leksus LS“. Prestižna limuzina bezobrazno slična „S klasi“, brzo je osvojila (američko) tržište – kako kvalitetom tako i cenom, drastično nižom od „originala“. Lansiranje novog „LS-a“, čini se, stvara još veći nespokoj kod konkurencije. Sada to nije nikakva kopija, već automobil jakog karaktera - produkt visoke tehnologije i jasno profilisanih ciljeva. S veoma ozbiljnom cenom.
Perjanica game je verzija „600h“, najmoćniji hibrid na tržištu. Ne samo po voznim karakteristikama, već i svim drugim aspektima – od bezbednosti do komfora. Na ovoj limuzini jasno se očitava pozicija „Leksusa“, kao prestižne marke „Tojotine“ grupacije. Enterijer je - malo je reći - luksuzan a od spiska takozvane dodatne opreme ponestaje inspiracija.
Oznaka „600h“ otkriva da je ugradnjom hibridnog sistema, odnosno spajanjem učinka benzinskog V8 i elektro-motora ponuđen potencijal dvanaestocilindričnih agregata (600, opet, jasno govori kome se gura prst u oko). „Leksus 600h“ iz stanja mirovanja „preleće“ razdaljinu od 400 metara za 14,3 sekunde, dok s brzine od 80 km/h do 120 stiže za samo 4,3 s!
Kada se sve ima u vidu, stiče se utisak da je upravljanje „leksusom 600h“ nalik na pilotiranje avionom. Praksa, međutim, pokazuje da se sve odvija neverovatno lako a nabrojani sistemi obavljaju svoj posao bez posebnog angažovanja vozača - naravno ako se izuzme izbor ponuđenih opcija.
Među vanserijske komponente koje, opet, utiču na kvalitet vožnje a njihov rad ne zavisi direktno od vozača jeste i PCS (Pre-crash Safety) sistem za prepoznavanje potencijalno opasnih situacija čime se štite ne samo putnici već i drugi učesnici u saobraćaju – pre svega pešaci.
Spisak vrhunskih komponenti ugrađenih u novu perjanicu „Leksusa“ ovim se ne završava. Tu su i poslednje generacije „kruz kontrola“, prilagodljivih svetala, klimatizacije s četiri zone dejstva... Pitanje u vezi ovog automobila zato ne glasi: šta još može da se ugradi u „leksus 600h“, već da li postoji nešto što se već ne nalazi u njemu?  

PROBA: Mercedes GL - Opravdao G u oznaci

Vozili smo „GL klasu“ u uslovima za koje jeste kreirana, ali se ipak ne mogu smatrati njenom prirodnom sredinom.
Da vrhunski luksuz ne isključuje sjajne “of-roud” karakteristike odavno je pokazao “rendž rover”. Ipak, vozila takvog tipa retko su u prilici da otkriju pun terenski potencijal. Njihovi vlasnici uglavnom ih koriste u urbanim sredinama, čak i ako su pasionirani ljubitelji prirode, lovci, pecaroši… Jednostavno, koštaju previše da bi se izlagali mučenju kakvo smo mi nedavno priredili “mercedesu GL” u okolini Kicbila.
Specijalno pripremljena “of-roud” staza iziskivala je ozbiljan napor čak i za “G klasu”. Za nas je to bio dodatni motiv da izvedemo komplikovane manevre s “GL-om” koji u odnosu na proslavljeni terenac (uprkos gigantskim dimenzijama) vizuelno ne uliva previše poverenja. Fini detalji, neophodni u svetu džet-seta, nisu podesni za osvajanje stenovitih predela, preskakanje dubokih jendeka i prelazak planinskih reka. Dodatni problem predstavlja i veliko međuosovinsko rastojanje od preko tri metra, koje s jedne strane pruža visok stepen udobnosti a s druge smanjuje izlazni ugao u terenskim uslovima. O velikoj masi, koja vas za tili čas uroni u meku podlogu - da i ne govorimo.
Uprkos svim ograničenjima “mercedes GL” nije nas ostavio na cedilu ni na jednoj od brojnih prepreka.
U najveći terenski model “Mercedesa” ugrađuju se četiri moćna motora – dva benzinska i dva turbo dizela. Osnovnu verziju (320 CDI) pokreće “komon-rejl” agregat, V6 konfiguracije, s maksimalnom snagom 224 KS i obrtnim momentom od 510 Nm. Ta opcija apsolutno odgovara okruženju, ali i pored dobrih ubrzanja i krajnje brzine od 210 km/h, ipak je samo uvod u priču. Preostali motori su “osmaci”, a na vrhu je benzinac od 5,5 l, maksimalne snage 388 “konja” koji “ mercedes GL” pretvara u pravog drumskog razbojnika.
Probne vožnje u Kicbilu, dakle, otkrile su nam skriveno lice “GL-a”. Iskustvo iz “of-roud” (ne)uslova navodi nas da zaključimo: šteta što najveći broj vlasnika ovog automobila nikada neće biti u prilici da upozna njegov stvarni potencijal.

SNOVI: Aston Martin V8 Vantage Roadster -Engleski plemić bez cilindra

Posle svetske premijere u Los Anđelesu, krajem prošle godine, priliku da se upozna s novim „aston martinom“ nedavno je imala i evropska publika.
Četvrti model u ponudi „Aston Martina“ je „V8 ventidž roudster“ koji se, pored modela „venkviš S“, „DB9“ i „ventidž kupe“, od skoro proizvodi u fabrici u Gajdonu u Velikoj Britaniji. Prve isporuke počele su polovinom ove godine, a početna cena novog „ventidža“ je 135.304 evra.
Dizajneri su kreirali „ventidž roudster“ bez kompromisa i ustupaka, jer su želeli da tržištu ponude elegantan automobil tehnološki inovativan, sportski perfektan ali s prepoznatljivom tradicijom proizvođača. U unutrašnjosti preovlađuju elegancija i glamur, što je jedna od glavnih karakteristika automobila s znakom „Aston Martina“. Kao i svi modeli ove fabrike i „ventidž“ je izrađen ručno s posebnim naglaskom na detaljima. „Aston Martinov“ dvosed dugačak je 4.380, širok 1.865 i „nizak“ 1.265 mm, dok mu je međuosovinsko rastojanje 2,6 metara. Izrađen je od aluminijumskih i kompozitnih materijala. Kompletna šasija ojačana je radi što veće sigurnosti putnika, a od sistema bezbednosti na spisku standardne opreme su četiri vazdušna jastuka, ABS, DSC (Dynamic Stability Control), EBD, EBA (Emergency Brake Assist), kao i sistem za kontrolu proklizavanja.
Ovaj „roudster“ pokreće aluminijumski V8 motor zapremine 4,3 l sa po dva bregasta vratila u svakoj od glava. Ispod poklopca agregata nalazi se 380 „ždrebaca“ koji „ventidž“ teraju u galop do maksimalnih 280 km/h. Za sprint do „stotke“ ovom sportisti, čija je masa 1.710 kg, potrebno je samo 4,9 s. Maksimalni obrtni moment je 410 Nm pri 5.000 o/min. Menjač je šestostepeni manuelni, ali se može naručiti i sekvencijalni.
U standarnoj verziji naplaci su od 18 inča „obloženi“ „bridžston“ pneumaticima dimenzija 235/45 napred i 275/40 u zadnjem delu. Kao opcija ponuđeni su naplaci od 19 inča s „Pirelijevim“ pneumaticima „P zero korsa“ dimenzija 245/40 i 285/35.

TEST: Fiat Bravo 1.9 JTD 16v Sport - Lepota je pola posla

Novi italijanski predstavnik u C segmentu izazvao je poprilično interesovanje ljubitelja četvorotočkaša, pre svega atraktivnim izgledom. To, srećom po „Fiat“, nije jedina vrlina ovog automobila.
Novitet stiže pod već korišćenim imenom (na prethodniku „stila“ s troja vrata), ali ni s jednim od ranijih „fiata“ ove klase nema skoro ništa zajedničko. Naprotiv, snažna stilska veza s manjim „grande puntom“ i aktuelnom gamom „maseratija“ (prednji deo), koje je kreirao „Italdizajn“ slavnog Đorđeta Đuđara, govori o želji proizvođača da novu gamu prikaže u sportskom svetlu. „Bravo“ zaista odiše atletskom pojavom, naročito u paketu opreme „sport“, koja između ostalog donosi i za klasu neuobičajeno velike točkove. Standard je, do nedavno, trkačka dimenzija 225/40 R 18! Osim što pružaju upečatljiv vizuelni doživljaj, „predimenzionirani“ točkovi daju pun doprinos stabilnosti, naravno uz svesrdnu pomoć moćne elektronike (kontrola stabilnosti je, takođe, standardni deo opreme) koja se aktivira prilično retko - ne zbog nesavršenosti „veštačke inteligencije“ već zbog veoma dobrog sistema oslanjanja i izuzetnih „Pirelijevih“ pneumatika (P zero roso).

TEST: Ford Mondeo 2.0 TDCI Trend - Visoko postavljeni ciljevi

Pri lansiranju nove generacije „mondea“, „Ford“ je na umu imao samo jedno: da dobrim balansom cene i kvaliteta dođe u situaciju da novi adut D segmenta postane jedan od najtraženijih u svojoj klasi.
Novi „mondeo“ ima dinamičan i prepoznatljiv oblik, kod koga posebno dominira prednji deo baziran na studiji „iosis“ iz 2005. Nije se štedelo ni na dimenzijama, pa je ovaj „ford“ među većim predstavnicima više srednje klase. Konkretno, verzija s petoro vrata dugačka je 4.778 mm (+47mm u odnosu na prethodnika), široka 1.886 mm (+88), visoka tačno 1.500 mm (+71) i ima međuosovinsko rastojanje od 2.850 mm (+96 mm).
Mehanika nikada nije bila problematična u „Fordu“. Tradicija se nastavlja i u slučaju novog „mondea“, pa je to lako upravljiv i veoma stabilan automobil, u praktično svim situacijama. Motor koji se našao u test vozilu, dvolitarski turbo dizel snage 96 kW (130 KS), dobro je poznat sklop iz starog „mondea“, kao i iz još nekih „fordova“. Ugrađen u veliku i masivnu karoseriju, predstavlja razuman izbor. Maksimalna brzina od 202 km/h i vreme od 10,2 s potrebno za dostizanje „stotke“ sasvim su pristojni za „dugoprugaše“ ovog kalibra. Ono što će razveseliti vlasnike ovako motorizovanog „forda“ je prilično niska potrošnja goriva: prosek od oko osam litara veoma je razuman za (kombi) limuzinu dugačku oko 4,8 m, mase blizu 1,6 t.
Shodno ceni, opremljenosti, veličini i tehničkim karakteristikama, „mondeo“ predstavlja jednu od najrazumnijih kupovina u klasi. „Fordovci“ su balans uloženo/dobijeno postigli, između ostalog, osavremenjivanjem proizvodnje, što podrazumeva i za 25 odsto manje vremena potrebnog za finalizaciju vozila. Ovakav automobil zaslužuje, slobodno možemo reći i zahteva jače agregate. U „Fordu“ su se odlučili za masovnu prodaju tako što su na startu ponudili slabije varijante, dok će jače, nadamo se, ponuditi uskoro. Stari „titanium-X“ s 2,2 TDCi motorom (155 KS) nam, priznajemo, baš nedostaje.

TEST: Jeep Patriot 2.0 CRD Limited -S kompasom u ruci

Novi „džip“ kreiran je na istoj osnovi kao i „kompas“, koji je prvenstveno namenjen ženskoj publici. Priča o mlađem bratu „komandera“ ima itekako osnova.
Svesni činjenice da manje terence sve više kupuju žene, Amerikanci su pronašli jednostavan ključ kako da istovremeno privuku novu klijentelu i odgovore na zahteve tradicionalista. I da ih, pri tom, sve to ne košta previše. Na platformi C segmenta izvedena su dva (mehanički) ista vozila, koje deli potpuno različit pristup dizajniranju karoserije. Toliko, da manje upućeni mogu pomisliti kako je „Džip“ izgubio kompas ponudom dva modela iste klase.
Osim imidža, klasičan oblik karoserije omogućava vozaču „patriota“ da i bez parking senzora ima jasnu predstavu koliko je udaljen od prepreka oko vozila. Preglednost je, dakle, na visokom nivou.
Predstavljanje novog „džipa“ kao mlađeg brata „komandera“ ima itekako osnova. „Patriot“ zahvaljujući sličnoj silueti odaje utisak snage, izdržljivosti i nezaustavljivosti. Iako nema reduktor finalnog prenosa, „patriot“ je vozilo s kojim se možete uputiti i na zahtevnije terene. Prevashodno namenjen vožnji na asfaltu, suvom i prekrivenom vodom ili snegom, veoma dobro se snalazi i na rastresitim terenima a ni usponi koje može da savlada nisu za potcenjivanje. Vozilo mase preko 1,6 t ima odlične performanse: maksimalna brzina je 189 km/h, za dostizanje „stotke“ iz stanja mirovanja potrebno je (limuzinskih) 11 sekundi, ali najveći profit je izuzetna elastičnost. Vlasnik „patriota CRD“, pri tom, može da računa na prosečnu potrošnju između 8,5 i 9,5 litara eurodizela što je sasvim prihvatljivo.
Sledeći „detalj“ koji neminovno upada u oči svakom ko se bar jednom provozao u nekom SUV vozilu, jeste iznenađujuća udobnost „patriota“.
„Patriot“, naime, zajedno s „kompasom“ pripada grupi lakih terenaca s jednim od najpovoljnijih odnosa plaćeno –dobijeno što će se, bez sumnje, značajno uticati na popularnost novog „džipa“.