TEST: Škoda Fabia 1.4 Ambiente - Česi izazivaju konkurenciju

Životni vek od skoro osam godina, u savremenoj auto industriji tretira se kao veoma dug. To, međutim, prvoj generaciji „fabije“ nije previše „škodilo“ – štaviše. Postala je jedan od traženijih modela B segmenta, ne samo na našem tržištu već i širom Evrope. Naročito u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Česi „višak“ vremena nisu uzaludno protraćili. Iskoristili su ga kreativno i konstruktivno, tako da je naslednik češkog bestselera nadmašio očekivanja. Poput aktuelnih „klasića“, i nova „fabija“ dobrano se približila granici od četiri metra - 3.992 mm. To je sasvim dovoljno da se kreira kabina za prevoz četiri odrasle osobe i sasvim pristojne „zalihe“ prtljaga. Velika visina putničke kabine i vetrobransko staklo pomereno ka napred, stvaraju utisak prostranosti a relativno visoki bokovi „ušuškanosti“. Bez obzira na činjenicu što „Škoda“ za evropsko tržište isporučuje četiri vazdušna jastuka u osnovnoj opremi a kod nas, zarad smanjenja nabavne cene, kupci dobijaju samo jedan (u „klasiku“) ili dva „er-bega“ (kod preostalih verzija). Ni putnicima na zadnjim sedištima ne manjka prostora, naročito iznad glava. Za B segment „fabija“ raspolaže i prilično velikim prtljažnikom od 300 l, kao i nizom pregrada i kaseta za odlaganje stvari.
Agregat od 1,4 lugrađen u vozilo na testu, za sada, predstavlja zlatnu sredinu benzinaca. Ispod njega je trocilindraš zapremine 1,2 l, a iznad motor od 1,6 l. Savremeno koncipiran motor dolazi iz konstrukcionih biroa „Folksvagena“, izrađen je od aluminijuma, ima ukupno 16 ventila, dva bregasta vratila, elektronsko ubrizgavanje goriva... Maksimalna snaga koju postiže je 63 kW (86 KS) pri, za benzince, relativno niskih 5.000 obrtaja, dok je najveći obrtni moment od 132 Nm dostupan kod 3.800 obr/min.
Maksimalna brzina je 174 km/h, a dostizanje „stotke“ traje 12,3 s. Automobil mase 1.060 kg s koeficijentom otpora vazduhu od 0,33 (sasvim solidno za automobil B segmenta) nudi i pristojnu ekonomičnost. Prosečan vozač može da računa na potrošnju u mešovitom ciklusu od oko sedam litara bezolovnog benzina.

SUPER TEST: Zastava 10 - Šumadinka s italijanskim pasošem

„Fiat punto II“, ili u prevodu na srpski - „zastava 10“, na dugoročni test u redakciju časopisa TURBO stiže iz Torina s Euro 4 motorom. Novitet se vizuelno ne razlikuje od dosadašnje Euro 3 “desetke”, osim po novoj paleti boja koja je usaglašena s modelom “grande punto”. Ono suštinsko skriveno je od pogleda i tiče se sistema za napajanje gorivom i prečišćavanje izduvnih gasova. Performanse motora i druge karakteristike vozila ostale su nepromenjene.
“Zastava 10” je, da podsetimo, rođena sporazumom kragujevačke fabrike i giganta iz Torina. Kako je to deseto vozilo po redu u saradnji ovih partnera, doneta je odluka da ponese, ne toliko inventivnu, ali svakako na istoriji utemeljenu oznaku. Srpska inkarnacija “fiata punto II”, odnosno njegove redizajnirane verzije iz 2003, dolazi s jedinim motorom u ponudi – benzincem od 1.242 kubika.
U osnovnom paketu nema previše toga, ali je na spisku doplata poprilično elemenata kojima se “desetka” može personalizovati prema sopstvenim potrebama i mogućnostima. Najinteresantniji deo startne ponude je servo upravljač s “dual drajv” sistemom, koji nudi mogućnost angažovanja dodatne snage prilikom parkiranja ili manevrisanja na malom prostoru. Na spisku doplata, koje (treba posebno naglasiti) imaju sasvim pristojnu cenu, nalazi se sve što jedan automobil čini savremenim. Bezbednost se unapređuje doplatom za drugi “er beg” (u upravljaču je standard) i ABS s elektronskom kontrolom distribucije kočne sile (EBD), dok se dodatni komfor dobija klima uređajem, centralnom bravom, električnim komandama prednjih prozora, putnim računarom...
Dalekovidost “Fiatovih” dizajnera uočljiva je u elementima, koji su značajno doprineli popularnosti “punta II”. S odličnom pozicijom za upravljačem, dobrom preglednošću, prtljažnikom od 297 l i velikim brojem prostora za odlaganje sitnica u kabini “desetka” lako parira i znatno mlađim modelima.
Motor “zastave 10” je provereni četvorocilindraš s deklarisanom snagom od 44 kW (60 KS) pri, za benzince, relativno niskih 5.000 obrtaja u minutu. Najveći obrtni moment je 102 Nm kod 2.500 o/min, što uz dobro proračunate stepene prenosa automobilu mase skromnih 875 kg omogućava dobru elastičnost i za svakodnevnu upotrebu sasvim pristojne performanse. Fabrika kao maksimalnu navodi brzinu od 155 km/h dok je za dostizanje brzine od 100 km/h potrebno 14,3 s. Ekonomičnost je još jedna od pozitivnih strana ovog vozila. Po EU normativima, potrošnja u miksovanom ciklusu je 5,7 l/100 km.

PROBA: Mercedes C Klasse - Bejbi benc je samo nadimak

Četvrta generacija „bejbi benca“ (nadimak nastao u vreme lansiranja modela „190“), nosi dominantne gene „S klase“, od koje je preuzela veliki broj tehničkih i tehnoloških rešenja. Nova „C klasa“ daleko je od malih „mercedesa“ iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Promene ne bi trebalo da iznenade, pogotovo ako se uzme u obzir da je cilj „Mercedesa“ da novim modelom privuče i mlađe kupce, s obzirom na to da su klijenti prethodnih generacija „C klase“ uglavnom već prešli petu deceniju života.
Noviteti nisu vezani samo za spoljašni dizajn, jer „C klasa“ donosi i napredna rešenja na polju pasivne i aktivne bezbednosti, veći komfor i udobnost, što nagoveštava uspešan nastup ovog „mercedesa“ na tržištu. U prilog tome ide i činjenica da su evropski kupci, pre zvaničnog predstavljanja, „naslepo“ poručili više od 65.000 primeraka samo na osnovu najava proizvođača i slika koje su mogli da vide.
„Mercedesova“ limuzina je u odnosu na prethodnika „porasla“ u svakom pogledu. „C klasa“ sada je dugačka  4.581 mm, (+ 55 mm), široka 1.770 (+42 mm), a međuosovinsko rastojanje uvećano je za 45 mm, do 2.760 mm. Time je glavna zamerka većine korisnika prethodne generacije, da nema dovoljno mesta u kabini, naročito u zadnjem delu, otklonjena.
Od benzinskih verzija u ponudi su „C200 kompresor“ s motorom snage 135 kW (184 KS), zatim „C 280“ s agregatom snage 170 kW (231 KS) i „C350“ s 200 kW (272 KS), a od turbo dizela trenutno je prisutan samo „C 220 CDI“ koji ima motor snage 125 kW (170 KS). Tokom maja na tržištu će se pojaviti i najjači dizelaš „C 320 CDI“ snage 165 kW (225 KS), koji smo imali priliku da vozimo na prezentaciji u Španiji, a u septembru biće dostupni „C 200 CDI“ snage 100 kW (136 KS), „C 180 kompresor“ (115 kW/156 KS) i „C 230“ (150 kW/204 KS).

PROBA: Chevrolet Lacetti 2.0 TCDi - Dugo očekivani novitet

Dugo je južnokorejski ogranak „Dženeral Motorsa“ najavljivao dizel motore u svojim vozilima, ali je (posle nekoliko odlaganja) tek pojavom „kaptive“ počeo da ostvaruje taj plan. Usledila je primena istog dvolitarskog motora u modelu srednje klase - „epika“, a potom i razvoj slabije izvodnice za manji „ševrolet laćeti“ (C segment).
U odnosu na verziju maksimalne snage 150 „konja“, koja je prva lansirana, slabija ima 121 KS. Većih konstrukcionih razlika, inače, nema. Blok motora je od sivog liva, 16-ventilska glava od aluminijuma, „komon rejl“ sistem druge generacije, vibracije umanjuju balansna vratila, a uz reprogram glavne elektronske jedinice zamenjen je i turbo punjač – umesto varijante s varijabilnom primenjena je s fiksnom geometrijom lopatica.
Novi turbo dizel odlično se uklopio u „ševrolete“ niže srednje klase, kojima je doneo agilnost i ekonomičnost za duge pruge. To se posebno odnosi na „ševrolet laćeti SW“, s fleksibilnim prtljažnim prostorom podjednako dobrim za porodične i poslovne svrhe. Ubrzanja su tečna, a poprilična zaliha snage omogućava lako preticanje i više nego pristojnu putnu brzinu. Sve tri varijante, uprkos razlikama u masi i aerodinamici, imaju identične performanse. S petostepenim manuelnim menjačem dostižu 186 km/h, a iz mesta do „stotke“ ubrzavaju ispod 10 sekundi (preciznije 9,8 s). Automatska transmisija donosi dva kilometra veću brzinu (!), ali i slabija ubrzanja (0-100 km/h za 10,6 s) i višu potrošnju goriva - klasični menjač, prema fabričkim podacima, nudi prosek od 5,7 litara na 100 pređenih kilometara (SW: 6,0 l/100 km) a automatski 6,6 (6,9).

PROBA: Dodge Avenger - Krajslerov osvetnik

Na istoj platformi, kao i novi „krajsler sebring“, nastao je „avendžer“ (u prevodu: osvetnik). Ime je pomalo neobično za vozilo koje se prodaje na evropskom tržištu, a osim što asocira na odlučnost (imajući u vidu ko su mu direktni suparnici) govori i o stavu američkog proizvođača prema dalekoistočnoj konkurenciji koja mu pravi dosta problema na matičnom tržištu.
Karoserija naglašene muskulature dugačka je 4.850, široka 1.843, a visoka 1.497 mm. Dizajn je teško povezati sa „sebringom“ sve dok se ne zaviri u unutrašnjost. Osim primene jeftinijih materijala i plastike slabijeg kvaliteta dosta toga podseća na „krajsler“. Tu je uređaj za hlađenje i zagrevanje osvežavajućih napitaka (raspon od dva do 60 stepeni Celzijusa), postavljen u sredini vozila, pa posebna komora za hlađenje četiri flašice od pola litra na prednjem panelu, a kao dodatna oprema može se naručiti i info sistem s dodatnim ekranom za putnike na zadnjim sedištima.
Ponuda motora je ista kao i kod „sebringa“, pa su i performanse na sličnom nivou. Osnovni benzinac ima radnu zapreminu dva litra, a maksimalna snaga od 115 kW (156 KS) i petostepena manuelna transmisija omogućavaju dostizanje brzine od 200 km/h. Istu krajnju brzinu, ali za četiri desetinke bolje ubrzanje iz mesta do 100 km/h (10,4 s) nudi „avendžer 2.4“ (125 kW/170 KS) s četvorostepenim automatikom. Zanimljivo je i da se najveća brzina dvolitarskog dizelaša (nabavljenog od „Folksvagena“, 103 kW/140 KS) s klasičnim šestostepenim menjačem ne razlikuje od benzinaca, a „stotka“ se u toj verziji dostiže za 10,5 s.
Aktivna bezbednost je na prilično visokom nivou već u startnom (SE) paketu opreme, koji sadrži ESP, TC, ABS, nadzor pritiska u pneumaticima... „Avendžer SXT“ ima veće točkove (18 umesto 17 inča), svetla za maglu i, naravno, bogatiji enterijer s kožnim oblogama sedišta (prednja s dodatnim grejanjem, a vozačevo i s električnim podešavanjem u osam tačaka), audio sistemom „boston akustik“...

Više detalja s probnih vožnji u Sevilji, gde je pored „avendžera“ predstavljen i SUV model „nitro“, saznajte u majskom broju časopisa TURBO (broj 141) koji je već u prodaji.